Šta je sledeće?
Sigurnosni pojas se nije promenio preko 60 godina jer se ni način na koji sedimo u automobilu nije drastično promenio. Bilo da se nalazite u klasičnom modelu Volvo Amazon ili u modelu Lamborhini Aventador S, vi sedite u fotelji koje je usmerena u pravcu u kom putujete.
Ali šta ako vi ne vozite? Da bi ispunili svoja obećanja vezana za autonomnu vožnju, automobilske i tehnolške kompanije koje planiraju da prodaju samovozeće automobile u ne tako dalekoj budućnosti će morati da omoguće putnicima da spavaju, rade, imaju sastanke ili da se zavale i podignu noge na komandnu tablu dok jedu sendvič na putu za posao.
Bohlin nije dizajnirao sigurnosni pojas razmišljajući o ovim stvarima.
Ovde bi opet rešenje trebao da ponudi Volvo.
Koncept 360c koji je predstavljen 2018. godine dolazi sa naprednim ćebetom (ozbiljno) koje nudi isti nivo zaštite kod sudara kao i sigurnosni pojas sa tri tačke pričvršćivanja. Zvuči pomalo kao naučna fantastika, i jeste, ali to je tehnologija na kojoj jedan tim iz odeljenja za istraživanje i razvoj kompanije Volvo aktivno radi.
Henrik Grin (Henrik Green), mozak operacije u centru za istraživanje i razvoj kompanije Volvo, je rekao da će ova kompanija napraviti potpuno autonomni automobil (bez papučica i volana) na modularnoj SPA2 platformi koja će biti premijerno predstavljena na sledećoj generaciji modela XC90 (koja će se pojaviti 2021. godine).
Kada ovaj model stigne, a gospodin Grin nije dao precizan vremenski okvir za to, nemojte se začuditi ako on učini najveći doprinos kompanije Volvo automobilskoj industriji potpunu zastarelim uvođenjem izuma koji izgleda kao obično ćebe.
Njegov novi posao zahtevao je od njega da nađe načine da zadrži putnike u njihovom vozilu, a ne da nađe način kako da ih lansira u atmosferu, ali način razmišljanja u toku istraživanja, koji se fokusira na čoveka, je bio isti. Volvo je potrošio veći deo 50-ih godina prošlog veka eksperimentišući sa načinima da učini svoja kola bezbednijim.
Bilo da je to zbog zaleđenih puteva ili zbog losova koji znaju da pretrčavaju preko švedskih puteva bez prethodnog upozorenja, u ovoj kompaniji su bili opsednuti misijom da pomognu ljudima da prežive saobraćajne nesreće. Volvo je eksperimentisao sa sklopivim stubom upravljača i tapaciranom komandnom tablom.
Sigurnosni pojas je bio sledeći logičan korak u toj misiji; komandna tabla ne bi morala da bude tapacirana ako postoji nula posto verovatnoće da će čovek u nju udariti.
Bohlin je znao da savršeni sigurnosni pojas ima tri tačke pričvršćivanja, ali se odustalo od postavljanja pojasa u obliku slova Y sa tačkama pričvršćivanja iza ramena i između nogu – što su neki proizvođači automobila predlagali – kako bi se sprečio pad nataliteta u Švedskoj, ako razumete o čemu pričamo.
On je kasnije objasnio da je najizazovniji deo projekta bio da učini da sigurnosni pojas bude efikasan i jednostavan za korišćenje, jer je želeo da omogući ljudima da mogu da ga brzo vežu koristeći samo jednu ruku. Meseci istraživanja su ga na posletku doveli do pojasa sa tri tačke pričvršćivanja kakav koristimo i danas, sa tačkama pričvršćivanja postavljeni u iskrenuto slovo V.
Bohlin je 1958. godine podneo prijavu za zaštitu patenta za svoj dizajn. Sledeće godine, Volvo je uveo sigurnosni pojas sa tri tačke pričvršćivanja kao deo standardne opreme na odabranim Nordijskim tržištima, uključujući Švedsku. Kompanija je odmah omogućila svim drugim proizvođačima automobila da koriste njen patent, i čak je i pozvala svoje rivale da ga koriste.
Mnogi vozači i putnici su mrzeli pojas sa tri tačke pričvršćivanja i odbijali su da ga vezuju. Govorili su da je neudoban, da im uskraćuje slobodu, a široko rasprostranjeni strah od povreda je i dalje bio prisutan. Zar nije logično da ako pojas sa dve tačke pričvršćivanja izaziva povrede organa, onda će treća tačka samo izazvati još više povreda?
Volvo je nastavio da zaleće automobile u zidove da bi dokazao svoju poentu, a svi njihovi automobili, bez obzira na cenu ili tržište za koje su namenjeni, su od 1963. godine imali sigurnosni pojas sa tri tačke pričvršćivanja kao deo standardne opreme.
Mnogo ljudi nije shvatalo sigurnosne pojaseve ozbiljno sve dok ih vlada nije naterala na to. Zvaničnici savezne države Viskonsin su 1961. godine su doneli zakon da svi novi automobili koji se prodaju u toj državi moraju da budu opremljeni sigurnosnim pojasevima na prednjim sedištima počevši od 1962. godine. Potom je 1968. godine stupio na snagu zakon koji je u celim Sjedinjenim Američkim Državama propisivao obavezno postavljanje prednjih sigurnosnih pojaseva na svim novim automobilima.
Ovaj zakon je propisivao obavezne sigurnosne pojaseve na svim sedištima okrenutim unapred kao i kaiševe za ramena na bočnim sedištima napred.
Ne zaboravite, to su bile 60-te godine; tada su drumske krstarice sa prednjim klupama od po tri sedišta bile redovna pojava na američkim putevima, zato su u tekstu posebno navedena spoljna sedišta. Putnici koji su sedeli u sredini su i dalje mogli da pojedu retrovizor ako bi vozač nastavio pravo tamo gde put skreće.
Izum kompanije Volvo je prošao kroz mnoštvo malih ali značajnih evolutivnih koraka. Prvobitni sigurnosni pojasevi sa tri tačke pričvršćivanja su bili fiksirani, opet nešto kao pojasevi u savremenim avionima, ali pojasevi na izvlačenje koji mogu da se zaključaju su se po prvi put pojavili 1967. godine na modelima Shelby GT350 i GT500 baziranim na modelu Ford Mustang, kažu u Društvu automobilskih inženjera (SAE).
Automatski sigurnosni pojasevi koji su uz puno buke „šetali“ duž A-stubova ili ramova prozora na automobilima su postali rasprostranjeni širom američke automobilske industrije tokom 80-ih godina, i ušli u paneton automobilske istorije kada su vazdušni jastuci postali obavezni 1995. godine.
Ford je podigao sigurnosni pojas na novi nivo kada je 2009. godine uveo sigurnosne pojaseve na naduvavanje.
U 2019. godini, lista kompanija koja nude ovu naprednu tehnologiju je iznenađujuće mala; Mercedes-Benz je jedan od retkih proizvođača automobila – uz Ford i Lincoln – koji ih ima u ponudi. Autonomna tehnologija će mešutim naterati proizvođače automobila da potpuno promene način na koji će vezati putnike za sedišta.
Šta je sledeće?
Sigurnosni pojas se nije promenio preko 60 godina jer se ni način na koji sedimo u automobilu nije drastično promenio. Bilo da se nalazite u klasičnom modelu Volvo Amazon ili u modelu Lamborhini Aventador S, vi sedite u fotelji koje je usmerena u pravcu u kom putujete.
Ali šta ako vi ne vozite? Da bi ispunili svoja obećanja vezana za autonomnu vožnju, automobilske i tehnolške kompanije koje planiraju da prodaju samovozeće automobile u ne tako dalekoj budućnosti će morati da omoguće putnicima da spavaju, rade, imaju sastanke ili da se zavale i podignu noge na komandnu tablu dok jedu sendvič na putu za posao.
Bohlin nije dizajnirao sigurnosni pojas razmišljajući o ovim stvarima.
Ovde bi opet rešenje trebao da ponudi Volvo.
Koncept 360c koji je predstavljen 2018. godine dolazi sa naprednim ćebetom (ozbiljno) koje nudi isti nivo zaštite kod sudara kao i sigurnosni pojas sa tri tačke pričvršćivanja. Zvuči pomalo kao naučna fantastika, i jeste, ali to je tehnologija na kojoj jedan tim iz odeljenja za istraživanje i razvoj kompanije Volvo aktivno radi.
Henrik Grin (Henrik Green), mozak operacije u centru za istraživanje i razvoj kompanije Volvo, je rekao da će ova kompanija napraviti potpuno autonomni automobil (bez papučica i volana) na modularnoj SPA2 platformi koja će biti premijerno predstavljena na sledećoj generaciji modela XC90 (koja će se pojaviti 2021. godine).
Kada ovaj model stigne, a gospodin Grin nije dao precizan vremenski okvir za to, nemojte se začuditi ako on učini najveći doprinos kompanije Volvo automobilskoj industriji potpunu zastarelim uvođenjem izuma koji izgleda kao obično ćebe.