Google nije prvi
Demonstacija mogućnosti Google Assistanta na bini definitivno predstavlja najsveobuhvatnij i ljudima najbliskiji primer kako glas može da transformiše način na koji smo do sada koristili naše telefone; ali Google nije prvi koji je pokušao da iskoristi moć govora za upravljanje uređajima, niti je prvi koji je testirao brzinu kojom veštačka inteligencija na samom uređaju obrađuje podatke.
Huawei je našao odličnu upotrebu za veštačku inteligenciju na samom uređaju, koristeći je za prepoznavanje slika i druge funkcije vezane za kameru, kada je predstavio svoj procesor Kirin 970, koji ima ugrađenu jedinicu neuronske mreže (NPU), koja je tu da preuzme napor za pokretanje veštačke inteligencije umesto da prepusti obradu podataka sistemu zasnovanom na cloud tehnologiji. Prednosti koje su se stekle većom brzinom su bile ogromne, u jedinstvene u tom trenutku.
Nakon toga, u ovoj kompaniji su na interesantne načine demonstrirali sposobnosti jedinice neuronske mreže, i pokazali su kako oni misle da će veštačka inteligencija oblikovati budućnost, dok su se neki drugi proizvođači o dalje mučili sa veštačkom inteligencijom zasnovanom na cloud tehnologiji, uz slabe rezultate.
Kada je Samsung 2017. godine izbacio svog virtuelnog asistenta, Bixby, cilj je bio da se napravi asistent koji bi pokrio sve radnje koje mi inače obavljamo putem dodirnih komandi.
Indžong Ri (Injong Rhee), direktor u kompaniji Samsung rekao je tada: „Ovo u šta sada gledamo predstavlja revoluciju u viđenju interfejsa.“
Bixby nije baš najboljli primer sposobnog glasovnog asistenta, ali kada su u Samsungu rekli da će uvesti revoluciju ako bude radio kako treba, bili su u pravu.