Mašine koje prave muziku
„Muziku stvara nekoliko programa koji kreiraju reči, melodije i digitalne vokale“, kaže za magazin Digital Trends osnivač Eš Kuš (Ash Koosh), britansko-iranski muzički producent. „U srcu pesama koje imaju liriku, tekst se kreira koristeći modele koji su usavršeni čitajući novinske članke, poeme i konverzacije na temu onoga o čemu se radi u pesmi. Yona i njeni prijatelji iz kompanije Auxuman su, na neki način, odraz ljudskog života na internetu. Ekspresija u svakoj od pesama dolazi iz priča koje smo mi ispričali, ideja koje smo imali, i mišljenja koje smo podelili.“
Ovo je definitivno interesantna ideja – i pritom je apsolutno savršena za 2019. godinu. Prvi album možete preslušati na Soundcloudu na ovom linku.
Iako je većinom elektronska muzika, žanrovi koji su obuhvaćeni idu od prijatnijih melodičnih ambijentalnih zvukova u pesmi „One“ koju izvodi Yona, do malo tvrđih zvukova pesme „Try Me“ koju izvodi Hexe.
Ali zašto uopšte praviti muziku uz pomoć veštačke inteligencije? Što bi rekli zagovornici veštačke inteligencije, prava komercijalna vrednost veštačke inteligencije leži u automatizaciji poslova koji su suviše dosadni, prljavi ili opasni za ljude. Nemamo manjak ljudi koji žele da budu profesionalni muzičari, zašto bismo se onda fokusirali na to da automatizujemo ovaj poziv?
„Uvek postoji [nedostatak ljudi] koji bi mogli da stvore nove žanrove”, kaže Kuš. „Zbog finansijske prirode koju pravljenje muzike ima za ljude, mi smo po prirodi pokorni pred formama koje su uspešne. Mi verujemo da mašine [mogu] da pomešaju i spoje razne forme i stilove [a u tom procesu] i pronađu neki novi uzbudljiv zvuk.”
To je svakako prilično velik cilj (koji, makar na osnovu prvog izbačenog albuma, nije dostignut). Međutim, Kuš je možda na dobrom tragu. Kreativna veštačka inteligencija je već korišćena kako bi se formulisale i testirale nove hipoteze vezane lekove i kako bi se dizajnirale nove komponente za satelite. U doba usko specijalizovanih internet industrija, zašto ne bismo mogli da koristimo veštačku inteligenciju za stvaranje novih muzičkih žanrova?
Žanr kao što je alt-horrorcore salsa možda nikada neće okupiti kritičnu masu slušalaca da bi bio komercialno isplativ. Ali ako bi mašina mogla jeftino da proizvodi muziku, koja bi se potom distribuirala maloj posvećenoj publici koja je spremna da to plati, onda bi to moglo da postane novi vid muzičke prodaje.