Naučnici sa Univerziteta MIT nedavno su sproveli studiju koja proučava neuronauku iza kupovine stvari i pokazalo se da korišćenje kreditnih kartica stimuliše sistem za nagrađivanje u mozgu i stvara potrebu za dodatnim trošenjem. Šoping sa kreditnom karticom nam govori da „dodamo gas“ i vodi ka još većoj „potrošačkoj žudnji“ u budućnosti, rekao je u saopštenju Drazen Prelec, autor studije i profesor na MIT Sloan fakultetu za menadžment.
Prethodno istraživanje je pokazalo da ljudi troše više novca kada plaćaju kreditnom karticom nego kada plaćaju kešom. U ovoj novoj studiji, istraživači su koristili magnetnu rezonancu da vide šta se dešava u mozgu ljudi kada se od njih traži da kupe neki artikl i plate ga kešom ili kreditnom karticom.
Dok su bili unutar aparata za magnetnu rezonancu učesnicima su na ekranu pokazivani razni artikli, od video igrica do kozmetičkih proizvoda, koje su mogli da dodaju u korpu. Imali su opciju da plate proizvode sa 50 dolara u kešu ili kreditnom karticom. Ljudi su radije plaćali skuplje artikle kreditnom karticom nego kešom i generalno su trošili više kada su koristili kreditnu karticu, rekli su autori studije.
Kada su ljudi plaćali stvari kreditnom karticom, magnetna rezonanca je pokazala da im se aktivirao predeo mozga zadužen za nagrađivanje po imenu striatum. Striatum je zadužen za oslobađanje dopamina i uključen je u funkcije za nagrađivanje, stimulaciju, stvaranje osećaja zadovoljstva pa čak i zavisnosti.
„Mreže za nagrađivanje u mozgu koje mogu biti aktivirane od strane najrazličitijih nagrada aktiviraju se tokom kupovine kreditnim karticama“, rekao je Prelec.
Plaćanje kešom nije aktiviralo mreže za nagrađivanje. Kakvu to onda moć imaju kreditne kartice?
Za početak, mreža za nagrađivanje u mozgu „postala je hronično senzibilizirana prethodnim iskustvima sa kreditnim karticama“, kažu autori studije. Drugim rečima, „čin uzimanja plastične kartice u ruku se povezuje sa lepim kupovinama“.
Druge studije su pokazale da plaćanje kreditnom karticom „može da utiče na to da zanemarite troškove“, kažu autori studije. S obzirom na to da sa kreditnom karticom možete da odložite plaćanje, ona u vašem mozgu odvaja kupovinu od plaćanja i ne morate da doživite onaj momentalni ružan osećaj koji se vezuje za trošenje novca, kao što je to slučaj sa kešom.
Takođe je važno da li plaćate kreditnom karticom koju koristite za osnovne potrepštine ili onom koju koristite za putovanja i restorane.
Kartica koju koristite u restoranim i na odmoru stvara drugačiji apetiti za trošenje nego kartica koju koristite da sipate gorivo na pumpi.
Kako potrošači usvajaju nove platne sisteme, kao što je beskontaktno plaćanje, važno je da ljudi razumeju kako neuronski mehanizmi za nagrađivanje utiču na naše potrošačke navike.