Samovozeći automobili imaju još mnogo da uče kako ne bi naletali na ljude, urbani mobilijar ili jedni na druge.
Ali pored toga postoji još ključnih odluka koje tek treba doneti – kompleksnih odluka vezanih za njihovu estetiku, korisničko iskustvo, način na koji će ih ljudi iznajmljivati, posedovati i plaćati, i kako ih uvesti na tržište.
Ukratko, još uvek treba da definišemo kakvo treba da bude iskustvo nevoženja automobila.
Uspeh autonomnih automobila ne zavisi samo od moćnih algoritama koje pokreće veštačka inteligencija, već i od toga koliko se dizajn i kreativnost iskoriste za stvaranje najboljeg mogućeg iskustva za ljude. Veličina i značaj ovog zadatka se ne smeju potceniti, a za uspešno sprovođenje ovog zadatka biće potrebni dizajneri koji su u stanju da savladaju i poslovne izazove, fiziku tog „uređaja“, izradu prototipa, kao i način saopštavanja svih tih novih razvoja događaja celom svetu.
Ponovno izmišljanje (svega osim) točka
Pronalazak elektromotora i komandi kojima upravlja kompjuter znači da mehanička veza sa točkovima više nije neophodna. A bez potrebe za vozačem, nema ni razloga da sedišta budu okrenuta unapred; putničko iskustvo bi moglo biti unapređeno uz korišćenje „društvenog rasporeda sedenja“ koji bi omogućio ljudima da sede okrenuti jedni prema drugima, ili bismo mogli imati sedišta koja se spuštaju, kao u avionskoj prvoj klasi. Možemo da počnemo manje da razmišljamo o kolima kao o kutijama sardina koje putuju velikom brzinom, a više kao o prostorijama u pokretu.
Pojmovi brzine i snage – koji su često osnovni parametri u auto-industriji – gube svoju vrednost kada druge prednosti, poput bezbednosti, praktičnosti i održivosti postanu prioriteti.
Kada se standardizovani raspored enterijera poremeti, rode se potpuno novi dizajnerski pravci. Oslobađanje unutrašnjosti automobila od obaveze da ima spostveni, prilično izolovani, uobičajeni dizajnerski jezik bi odjednom omogućilo da automobili pozajmljuju elemente iz, a i sami utiču na oblasti arhitekture, osvetljenja, tekstila i enterijera. Trebalo bi da dobijemo vozila koja su hiperrelevantna za nove načine na koje će ljudi živeti.
Kada vožnja prestane da bude glavna aktivnost, vreme u tranzitu će se provoditi drugačije. Dugačak put do jutarnjeg sastanka bi mogao da postane prilika da nadoknadite nedostatak sna ili da provežbate svoj deo izlaganja još jednom. Autonomna vozila bi takođe bila neverovatno korisna ljudima koji se bave poverljivim poslom, jer bi mogli da budu potpuno sami ili bi mogli da održe privatne sastanke u pokretu. Zamislite situaciju gde iznajmljujete automobil kao deo usluge vezane za održavanje video konferencije, i onda učestvujete u toj konferenciji dok ste u pokretu.
Automobili bi mogli da se razviju u tom pravcu da odražavaju svrhu vašeg putovanja. U tom slučaju, mogli bismo da dobijemo posebne aplikacije koje bi potpomogle te nove namene – premijum kancelarijski paket, paket za zabavne sadržaje ili udobno mesto gde možete da se odmorite umesto instrument table i štrčeće ručne kočnice.
A ako automobili budu dizajnirani prevashodno vodeći računa o doživljaju koji će putnici imati u njima i o njihovoj svrsi, onda bi moglo postati normalno da se iznajmljuje samovozeći automobil kreiran za posebnu namenu pre nego da se poseduje neki generičan model, a mnoga velika imena u auto-industriji već daju nagoveštaje da razmišljaju u ovom pravcu.
Ova prilika da zamisle te nove karakteristike enterijera – kako digitalne tako i fizičke – stavlja brendove u poziciju da stvaraju potpuno nove kategorije.
Nova vrsta brendiranja
Brendovi samovozećih automobila i usluge vezane za njih bi mogli da se biraju na osnovu povezanosti, društvenih medija i zabavnih sadržaja umesto brzine, na primer. Pametni proizvođači će pažljivo birati svoje partnere i dobavljače, znajući kada nisu u najboljoj poziciji da neki proizvod isporuče samostalno.
Istaknuti igrači i startapi će morati da razmisle o brendiranju na više nivoa i odvoje vreme da izgrade jake, koherentne identitete kako bi uspeli.
Ti identiteti će morati da uključuju kreativna nova iskustva, osećaj sigurnosti i sposobnost da se oduševe korisnici.
S obzirom na to da će automobili biti bez nadzora, nije teško zamisliti situaciju gde uskačete u samovozeći taksi i tamo zatičete prašnjava sedišta, ambalažu od brze hrane ili nešto još gore. Čistoća i upotrebljivost će biti veoma važne (ko će ponovo koristiti istu firmu nakon što im je stigao auto sa nečijom čitavom večerom prosutom po sedištu?). U suštini, svaki putnik će imati moć da utiče na percepciju o brendu koju će steći sledeći putnik.
Sofisticirane kompanije će izgraditi uzajamno korisne odnose sa klijentima, podržavajući određeno ponašanje tako što će slanti poruke klijentima u automobilu, i obezbediće nadzor i nagrade kako bi zaštitili iskustvo koje se vezuje za njihov brend. Kombinacija genijalnih poruka, sugestivne psihologije i gejmifikacije je zrela za istraživanje.
Zaključak
Više nije pitanje da li će samovozeći automobili postati stvarnost, već kada će. Sada kada se velike automobilske i tehnološke kompanije utrkuju da izbace svoje proizvode na tržište, još uvek ne znamo da li će jedni uspostaviti dominaciju ili će mejnstrim vozila biti razvijena kroz partnerstva između tehnoloških firmi iz Silicijumske doline i proizvođača automobila iz Detroita i Štutgarta.
Šta god da se desi, ti automobili će nuditi mnogo više od same tehnologije. Sve od korisničkog iskustva do poslovnih modela, preko dodatnih proizvoda i usluga predstavlja priliku za inovacije. A izbori koje brendovi budu pravili neće uticati samo na njihov profit, oni će uticati na svakoga i na sva mesta koja zavise od automobila i gde automobili imaju značaj.